Uremija predstavlja skup simptoma i znakova koji nastaju kod teške i terminalne bubrežne insuficijencije. Oni su izazvani nagomilavanjem toksičnih supstanci, azotemijom, metaboličkom acidozom, infekcijom i hipoksijom. Hemijska struktura uremijskog toksina nije jasna. Ranije se sve pripisivalo azotnim materijama, međutim u novije vreme se smatra da postoji mogućnost da su to srednji molekuli - polipeptidi, veličine od 300 - 2500 daltona molekulske mase.

Uremijski sindrom čini niz znakova, kao što je intenzivni svrab po koži koji nastaje zbog taloženja kalcijumovih soli u koži. Po koži su zato česte ekskorijacije (ogrebotine) od češanja. Metabolička acidoza izaziva produbljeno i ubrzano disanje (Kussmaulovo disanje). Česti su grčevi u mišićima, posebno u potkolenicama, najverovatnije izazvani dehidratacijom.

Uremija podrazumeva i poremećaj niza metaboličkih i endokrinih funkcija bubrega usled čega dolazi do: poremećaji vode i elektrolita - povećanje ili smanjenje volumena tečnosti, hiper i hiponatremija, metabolička acidoza, hiperfosfatemija, hipokalcemija, endokrino - metabolički poremećaji - renalna osteodistrofija, osteomalacija, sekundarni hiperparatireoidizam, hiperurikemija, hipotermija, hipertrigliceridemija, proteinska malnutricija, poremećaji u rastu i razvoju, sterilitet i seksualne disfunkcije, amenoreja (izostanak menstruacije), gastrointestinalni poremećaji - anoreksija, mučnina i povraćanje, gastroenteritis, peptički ulkus (čir), gastrointestinalna krvarenja, hepatitis, peritonitis, kardiovaskularni poremećaji i plućni- hipertenzija (povišen krvni pritisak), srčana dekompenzacija, plućni edem, perikarditis, aritmije, neuromišićni poremećaji-poremećaji spavanja, glavobolja, letargija, mišićna razdražljivost, periferne neuropatije, paralize, koma, miopatija, hematološki poremećaji-anemija, povećan rizik od infekcije, uvećanje slezine, leukopenija.

Bolesnik oboleo od uremije teško diše, sa izmenjenim ritmom disanja, ima poremećaje vida, često i slepilo, poremećene su mu funkcije organa za varenje (povraćanje, proliv), najzad i moždane i druge nervne funkcije. Nije redak slučaj da se uremija završava eklamptičnim napadima i komom, tj. potpunim gubitkom svesti.

Nacin unosa podataka koje vrsi lekar.
Prvo se unosi tip pregleda (osnovni ili kontrolni), potom se unosi datum pregleda ili kontrole. Zatim se u anamnezu unose potrebni podaci (prema Vasim potrebama) i samim tim formira karton pacijenta. Po formiranju kartona pacijenta lekar unosi objektivni nalaz, ultrazvuk, dijagnozu, predlog terapije i zakljucak.

Više o bolnici Una