Sinusitis se definiše kao zapaljenje sluzokože paranazalnih šupljina zbog neadekvatne drenaže usled opstrukcije ulaza, infekcije ili alergije. Najčešće je reč o poslevirusnoj bakterijskoj superinfekciji maksilarnog sinusa u vidu rinosinusitisa.

Najčešći faktori koji dovode do nastanka akutnog sinusitisa su Streptococcus pneumoniae, Hemophilus influenzae i Moraxella catarhalis. Ređe se izoluju anaerobne bakterije, Streptococcus grupe A, Streptococcus aureus i gram-negativne bakterije. Faktori iz spoljne sredine, pre svih štetni i toksični gasovi, uključujući duvanski dim, doprinose pojavi sinusitisa i prelasku u hroničnu bolest. Hronični sinusitis može biti alergijski ili nastati kao posledica anatomskih izmena koje ometaju drenažu sinusa, a ređe se javlja zbog funkcijskih abnormalnosti mukocilijamog aparata. Sinusitis može biti povezan i sa bolestima donjih disajnih puteva.

Povišena telesna temperatura, bol u predelu lica i čela posebno na pritisak, koji se pogoršava pri naginjanju napred, pojačana sekrecija, zapušenost nosa ukazuju na akutni sinusitis. Otečena sluznica nosa može zatvoriti otvor sinusa i sprečiti pravilnu ventilaciju i izjednačavanje pritiska u nosu i sinusima. Zbog razlike u pritisku nastaje bol. Sinusitis, ako se ne leči pravovremeno i adekvatno, može zahvati orbitu, okolne kosti i centralni nervni sistem. U hroničnom sinusitisu sekrecija se ispoljava slivanjem niz nazofarinks.

Nacin unosa podataka koje vrsi lekar.
Prvo se unosi tip pregleda (osnovni ili kontrolni), potom se unosi datum pregleda ili kontrole. Zatim u se u anamnezu unose potrebni podaci (prema Vasim potrebama) i samim tim formira karton pacijenta. Po formiranju kartona pacijenta lekar unosi objektivni nalaz, dijagnozu, predlog terapije i zakljucak.

Više o bolnici Una