Policistična bolest bubrega je najčešća nasledna bubrežna bolest. Njena učestalost u opštoj populaciji iznosi 1 na 1000 stanovnika. Značajna je po tome što bubrežna bolest obično progredira i 4-10% bolesnika na dijalizi je sa policističnim bubrezima.

Nasleđe je autozomno dominantno i javlja se u svim generacijama. U jednog od pet obolelih, međutim, nema obolelih srodnika, pa se smatra da oboleli predstavljaju novu mutaciju, sa pojavom abnormalne DNK po prvi put.

U oko dve trećine obolelih pritisak je povišen. Učestalost hipertenzije raste sa smanjenjem bubrežne funkcije. Bol u slabinama i trbuhu se sreće kod polovine obolelih, a izazvan je cističnim uvećanjem bubrega. Akutni bol može da ukaže na krvarenje u cisti, opstrukciju (ugruškom ili kamenom) ili infekciju (praćen temperaturom). Masivna hematurija ( krv u mokraći) je prvi simptom bolesti i nastaje zbog rupture krvnih sudova zida ciste, ređe zbog kamena. Urinarna infekcija je česta, posebno kod žena. Takođe česta je i bubrežna kalkuloza zbog zastoja urina u cistama. Bubrežna insuficijencija je progresivna. Progresija je spora, a povišen krvni pritisak je faktor koji ubrzava propadanje bubrežnog parenhima. Cistične promene se mogu naći i u jetri, ređe u pankreasu i slezini.

Nacin unosa podataka koje vrsi lekar.
Prvo se unosi tip pregleda (osnovni ili kontrolni), potom se unosi datum pregleda ili kontrole. Zatim se u anamnezu unose potrebni podaci (prema Vasim potrebama) i samim tim formira karton pacijenta. Po formiranju kartona pacijenta lekar unosi objektivni nalaz, ultrazvuk, dijagnozu, predlog terapije i zakljucak.

Više o bolnici Una